36 СРБСКИХ ТИТУЛА

Србски језик спада у групу флексивних или најразвијенијих језика, што само по себи значи да је веома стар. Зашто, онда, званична лингвистика има “само три” речи србског порекла, међу којима је омиљена именица лампир (вампир). Да ли је овај језички вампиризам владајуће науке оправдан? Потврду, да није, између осталог дају владарске и остале титуле у аријском или архаично српском језику, које семантички сведоче о веома старој култури и државности Срба.
Монашко звање ава, ариј. ава, заштита, благонаклоност, РВ 1,128, однос > ст. срп. и рус. авва, духовник, настојатељ манастира, учитељ, халд. авва, арам. абба, отац, асир. абу, јевр. аba: исландски afe, деда. Назив стоји у вези ариј. авука, што је драмски израз за оца, обзиром да је литургија изворно обредна драма, јер су се верски појмови лакше прихватали уз митолошке представе.
Титула и божанско име Август, ариј. агастја, име бога Нава (доњег света), који космогонијски стоји у вези звезде Сиријус или Велики пас, јер се она не види од 10 јуна а поново се појављује на небу 19 августа о Преображењу пред јесењу равнодневицу. Отуда, по њему су добили име месец август и титула, а по њој је и титуларно име Аугуст (> лат. Augustus). Сиријус је код староиталика био чувар Нава, а код Мисираца водич мртвих душа у доњи свет, па је познатији као Анубис владар Канопуса, најсјајније звезда сазвежђа Арго на јужном небу. Слављен је у Риму заједно с Озирисом, а да не буде забуне, под именима староиталици и Мисирци крију се антички Срби.
Војнo цивилна титула ага, ариј. аг’а, зло, зао, опасан, придевци за злодуха > асир. егу, грех, ар. пер. азерб. аga. Титула ага има више значења: господар, власник земље, уживалац кметских селишта. Код Турака је војна титула (ученима се обраћало са “ефенди”) главног заповедника јаничара или вишег службеника Порте. Ова титула је у Србији и на Истоку лично и породично име.
Владарска титула Aгрон, ариј. агрима, гром, предходећи, РВ 5, 44, најстарији, принципски, законити. Историјски Агрон је илирски цар на Хелму у трећем веку, чију државу Зонара назива “Србско царство““.
Цивилна титула бан, ариј. б’ану, господар, господин: Сунце, светлост, одакле је пер. ban, чувар, велшки ban, нем. bahn, јел. fanos: mpanos, мађ. ban… Није искључено, да чешко и пољско пан, господин стоји у вези титуле бан, али се чини ближи √ ван, стећи господарити, јер “пан”, господин је више звање у опхођењу. У асирском, “бану” је у значењу Створитељ, Лучоноша, а као именица значи “светлост”. По достојанству бана, носе име регија Банат и вис на Синају у близини Српског брда. Женски пандан именице бан је “баница”.
Поглаварска титула батон је од ариј. б’атта, владар, господар, господин. Стари писци с почетка нове ере кажу, да су се народни поглавари у Панонији, Далмацији и Дарданији звали bationes, батон. Један батон је био Бреук (Мославац) господар Паноније, а други даламатинац родом Десидијат из Босне (Патеркул).
Изворно, војна титула баша је ариј. балеша, високи војни заповедник, одакле је тур. baş, прамац и başar, главни. У српском језику постоји као лично и породично име. Од ове речи је србско “баша”, свекар и умањење “баш”, глава, врх, почетак, у кованицама баш-кнез, баш-чаршија и плеоназму “башбаш”. По овој титули је изведено име цара Балте, који дошао у четвртом веку у данашњу Провансу с Истока. Он је оснивач кнежевских и краљевских династија Балшића, које су до 15 века владале половином Европе и Азије.
Титула бег, ариј. б´ага, једно је од имена божијих и божански придевак, у значењу заштитник, господар, који је у турском bey добио значење вође. Код Срба је “бег” лично и породично име. У авестанском је бага, господин, а по имену овог бога је добио име Пакистан чије је старо име било Багистан.
Војна титула брано, ариј. √ бран, звук, рана, одакле је старо србско “бран” у значењу рат, као и титуларно келтско име Brenus у латинском облику. Овде треба напоменути, да су Келти присутни по целој Европи и Азији па никако не могу бити етничка појам!
У ст. срб. “брено” је цвојно цивилна титула, а Патеркул извештава у Историји Рима да су се Панони, Илири и Далмати дигли шесте године на устанак, под двојицом Батона и једним Бреном у Посавини. Код Срба се јавља изборни народни поглавар беран (бирник, берник), семантички од ариј. б’рану, издати заповест, али по функцији која предпоставља улогу у друштвеној хармонији стоји у вези Бране: ариј. бра’ма, свет, божански или оличење Бране, опште равнотежне силе.
Цивилна титула деспот, ариј. диваспати, господар неба, Громовник. Срби је имају као лично и породично име. Код Јелина има значење неограниченог господара, а код Срба је титула мања од царске. Рецимо, Тома Прељубовић је био цар Епира а деспот од Јоанине.
Војно цивилна титула император, ариј. марута, бог Рата > лат. imperator, млет. imperadur. Назив је од самнитског “ембратур”, који је код сарбинских Самнита или апенинских Рашана био војни заповедник. За разлику од царевине која је обично етничка, империја обухвата више народа.
Титула Јован, ариј. џавана, РВ 1, 51, брз, помоћник бога Рата  јавана, јахач, коњаник, како су на Истоку звали медске Арије који су одвели тамо коња из Европе). Име Јован се поред Веда јавља у Махабхарати, али се сматра библијским из неког разлога. Библијскки Јов је од ариј. џава, брзина, РВ 1, 112, одакле је кимерско (сумерско) халдејски праведни Јоб, по коме су све остале варијанте овог имена. Титула Јован је честа у средњевековној Србији (С. Мандић), например: Јован Угљеша.
Титула каган, ариј. ганеша (ганека), вођа чета бога Нава > рус. кагань, ст. тур. hakan, фин. kuningas. Код Мисираца је ово титула кахен, принц свештеник, нем. konig, јел. haganos, лат. chacanus. Вероватно, да је ова реч сермантички у вези кана, ариј. к´ана, титула монголског владара, кинески ган, румунски хан, татарски кнез.
Цивилна титула каран, ариј. карана, (пра)узрок, посредовање бож. придевак. Ова стара србска титула давана је најчешће члановима царске породице, са службом у страној земљи која је имала дипломатску улогу чувања интереса лозе. Јавља се у асирским записима, Илијади, где се помиње чак седам пута, или Одисеји једанпут (Јаконић). Код Срба постоји као лично и земљописно име. Лесандар Велики је из лозе Карановића, а старо име Краљева је Карановац.
Владарска титула кесар (ћесар), ариј. кешара, коса или злато, од кеша, “косати”, придевак бога Вишњег, лат. caesar: Caesar, јевр. keisarut тур. çasar, нем. Kaiser. Титула цезар за владара је настала после Цезара, али постоји пре њега у титули првосвештеника (дуге распуштене косе), по којој је настао лат. caesariatus. Деретић владарску титулу цезар изводи од кованице ка + цар, caesar, јер је Клеопатра у својој титули имала атрибут “ка” као позитиван принцип бога Ра.
Цивилна титула кнез, ариј. √ канс, владати, управљати, заповедати, рус. княз, мисир. кнеф, родоначелник, асир. хазану, владар (управник, градоначелник), јевр. komes, министар (небеског двора) или Kneset, Парламент.
Звање комесар, ариј. ганешвара, заповедник чете или вођа групе, рус. комиссар, лат. commissarius, Звање комесара увео је код Руса Петар Велики у 18 веку, а поново је враћено 1917 године.
Цивилна и месечева титула краљ, ариј. карала, облик бога Огња у значењу страшан, опасан, рус. король, фр. charl, енг. charls, тур. kiral, мађ. kiraly. Божански придевак и титула краљ се у старо време давала само посебно заслужним људима. Келти су својим херојима давали име Карл, а Т. Карлајл сврстава краља у једног од шест врста хероја. У Калевали се директно призива: О Месече здраво краљу.
Свештеничка титула маг, ариј. мага, свештеник Сунца, авест. магу, халд. маг, пер. magus, јевр. mag, magid или лат. magister. Маг је био свештеник код Меда и Парса, а свештеничка каста мага је медско племе (Херодот). Ал-Магриби у 13 веку каже да су Срби верни религији “мађус” (заратустризам) аријске свештеничке касте (И. Вукчевић).
Посвећенички чин монах, ариј. муника, ко живи сам 😊 муниша, пун аскетизма) < ариј. муни, мудрац, РВ 7, 56, посвећеник, духовник највишег реда. Од овe архаичне српске речи је изведено енг. monk, или јел (гр.). monos и monachos. Постоје небески и земаљски монаси, а сматрају се моћнијима од богова и људи, јер су испили врч бога Нава. Небески монаси или полубожанства су седам звезда Великог Медведа.
Владарска титула монарх, ариј. манарха, вредан части или поштовања, одакле је реч монархија. Први историјски монарх и самодржац је Нино Белов, кога старозаветни пророци помињу као Див-ловца, првог земаљског моћника пред Господом.
Свештеничка титула поп, ариј. папу, заштитник > лат. и англосакс. papa, мађ. pap, јел.(гр.) papas, тур. papaz… Папа је интересантан каламбур у ариј. папа, име за пакао или разузданост (драмску), лош, зао, погрешан. Гласовно одговара мисирској космичкој змији Нава, познатој као Апеп, бог Хаоса и уништења потпуно супротан богу Ра, чију барку стално напада.
Титула претор, ариј. правитри, патрон заштитник > лат. praetor, војни заповедник, судија и управитељ области.
Наследна владарска титула принц, ариј. прањч, први, главни, принципски, кретање од истока према западу > лат. princeps, тур. prens.
Цивилно војни управитељ Далмације под Млецима, провидур, правод’ри, способан да изведе, велшки preddiwir, предводник.
Владарска титула рас, од ариј. √ раџ, владати, управљати, одакле је асир. реу, владар, акад. решу, глава, фенички roš, глава, хинди radza, ар. ra’si, главар, старешина од ras, глава, јевр. raš, етиопски ras, глава, тур. reis, лат. rex…
Војна племићка титула самурај, ариј. самраџ (самрај), божански придевак Манеа, роначелника људског рода или Громовника. Ова јапанска титула која је изворно српска, семантички је истоветна имену Семераја < ариј. самраџја, државотворност или царевина, у називу за земљу и царство Инка на Андима, који су потомци предколумбовске беле расе Аријаца. Да не буде забуне, старинци Јапана су народ Шербес (Сербес) а племство Инка од Арија, што је само једно од бројних српских имена, па га не треба везивати за Немце који су Арији само онолико колико су Срби. Уосталом, сви бели народи потичу од Срба.
Асирска титула Саргон је кованица од цар < ариј. сара, сунце + канон < ариј. кармана, закон, која у слободном преводу с аирског шарукен има значење “законити цар”. Ова титула је постојала код Кимера, алијас Сумера са звањем “краља света” и “владара четири небеске области”. Код староиталских Сарбина је ова титула имала облик Sakron.
Владарска титула Сербараза, ариј. сарва, Срби + раџа, владар, титула перијских и партских царева који су себе сматрали заштитницима Аријаца, па је ова кованица у значењу: “заштитник или владар Срба”.
Владарска титула или лично име Стефан (Степан, Стеван), ариј. стап’ана, средство моћи, земаљски атрибут упоришта, поставити, носити… Ова титула, између осталог значи удружити моћ и средство моћи, па су је Јелини преузели у значењу stefanos, “овенчан”, за владара који стави себи венац на главу као симбол моћи. Турци су је преузели у облику istifan, марама за главу. Срби ову реч употребљавају у облику “стевана” (стеона) крава, док у Македонији кажу “стапан”, господар.
Титула врховног владара Мисира, фараон, ариј. пару, сунце одакле је мисир. пер’о, “висока кућа” (сунце), реч по којој је насталао јевр. par’ah и јел (гр.). farao. Култура старог Мисира је била веома слична кимерској (сумерској), па Валис Баџ предпоставља неки старији заједнички извор а то је Хелм (Балкан).
Хајдучка титула (х)арамбаша, настала је од кованице: ариј. арамб’а, почетак, порекло, нарочито драмски почетак завере + балеша, баша. У српском језику, хајдучија је духовни појам у смислу зачетка народног отпора, док је на Истоку материјални тактил за харамију: ариј. харанија, уграбити (харањем) + балеша, баша > ар. тур. harami başa, вођа разбојника.
Војводска титула херцег, по коме је војводство Светог Саве добило име Херцеговина, изворно је изборна титула војводе, келт. геторик, лат. getorex < ариј. џати, сталеж (Гети) + раџа, владар, управитељ (лат. rex), одакле је и келтска титула за вођу Гала Верхингеторник (лат. Verhingetorex), у значењу “Врховни вођа Гета”. Данашњи облик речи најближи је гласовно ст. нем. herizogo и германском (сарбатском) харитого.
Владарска титула цар, ариј. сара, Сунце > асир. шар, цар: шарату, кнегињица, рус. царь, халд. јевр. car, арм. сар.
У миту и старим рукопиосима сунце је цар:
Младом богу Коледо,
младом цару Коледо,
том Божићу Коледо.
“Од Божићних искри настају Ивањски кресови”!
Титула, шериф, ариј. сури, руководилац обреда, церемониал мајстор, господар, главни или учен човек, ар. sharif, sherif, енг. sheriff. Срби су једини европски народ који је у античко време био присутан на Истоку, а преци данашњих Арапа су били њихови равноправни савезници још у првом походу Арија на Исток. По овој титули је изведено и шеријатско право, као што је “геометријски стил” који се погрешно тумачи забраном приказивања божанског лика, преузет са уметничких представа на накиту Нина Беловог (музеј Багдада).
Збир овог семантичког набрајања има симболику броја декана, али, скоро све остале титуле, чинови и звања, као што су “давидум”, “шогун”, “македон”, “србин”… такође су српског порекла. Чињеница, да постоји миленијумски континуитет евро-азијске културе на Хелму (Балкану), сама по себи сведочи о цивилизацијској матрици нашег међуледеног доба.
Слободан М. Филиповић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.